1. Skip to Menu
  2. Skip to Content
  3. Skip to Footer

Rudnik „Kovin“

Rudnik „Kovin“ je smešten na 725 km2, duž leve obale Dunava, između opština Pančevo, Alibunar, Vršac i Smederevo, u Opštini Kovin. U Evropi je poznat po jedinstvenom nalazištu uglja, gde se prvi put u svetu primenjuje tehnologija podvodne eksploatacije uglja. Rudnik „Kovin“ postoji od 1991. godine. Istraživanja sprovedena početkom 80.-tih, ukazala su na to da ovo nalazište raspolaže sa oko 220 miliona tona geoloških rezervi uglja, što u širim okvirima predstavlja veliki energetski potencijal. Aktuelne procene barataju ciframa koje su veoma blizu 280 miliona tona geoloških rezervi uglja. Za razliku od površinskih ugljenokopa, podvodnu eksploataciju karakteriše to što bager povezuje u sebi sve sisteme, koji zaokružuju proizvodni proces u rudniku. Bager otkopava, transportuje i deponuje materijal.

Eksploatacija uglja je specifična, a i tehnologija eksploatacije je jedinstvena u svetu. Slične tehnologije, sa ovim tipom bagera postoje u eksploataciji rečnih i jezerskih nanosa i u priobaljima mora, ali eksploatacije uglja ima samo u Kovinu. Za sada se eksploatiše više od 200 000t komercijalnog uglja na godišnjem nivou, a u planu je da se dostigne cifra od 250-300 000t uglja godišnje.

  • IMG_5025_resize

Na osnovu istraživanja potvrđeno je da se na širem području ležišta i u njegovim dubljim delovima nalaze rezerve koje se procenjuju na dodatnih oko 180 miliona tona uglja. Sa ranijim istraživanjima to su i u svetkim razmerama respektabilne količine od 400 miliona tona kvalitetnog lignita. Analize govore da je toplotna vrednost uglja u ležištu oko 8200kJ/kg, a ugalj dobijen eksploatacijom, usled transporta vodom, dobija na kalorijskoj vrednosti čak do 50%, pa je njegova vrednost i do 1200kJ/kg.

Ovaj egzotični i u Evropi jedinstveni rudnik u Kovinu, u kome se ugalj vadi sa dna Dunava, uz pomoć plovnog bagera, karakteriše i savremena oprema nemačkog proizvođača. Bager firme „Orštajn“, koji i danas predstavlja vrhunac tehnologije sklapan je 1991. godine u Novom Sadu. Ostala mehanizacija takođe je iz uvoza ili je poreklom od evropskih podizvođača. Bager je i brod, sa katarkom dugom 58 m. Katarka nosi rezervni točak, koji sa dubine od 6-45 m ispod vode otkopava sloj uglja. Pomoćna mehanizacija je standardna, tu su buldožeri, utovarne lopate i slična oprema.
Eksploatacija uglja nastaje nakon što se otkopa sloj otkrivke, koji je u proseku dvadesetak metara iza otkrivenog sloja. Bager zatim otkopava ugalj iz jezera rotorom i usisava pumpama, te ga transportuje hidrauličkim putem kroz cevovod do klasirnice za ugalj, na kojoj se najpre ugalj odvaja od vode, kao čvrsta supstanca, a onda se razdvaja u razne granulate. Ugalj se razdvaja u nekoliko frakcija po granulometrijskom sastavu – kocka, orah ili grah.

  • IMG_5040_resize

Naročita važnost ovog rudnika ogleda se u njegovoj ekološkoj karakteristici, jer od početka – od iskopavanja uglja, preko transporta do odlaganja na deponiju, ne postoji opasnost od zagađivanja ili bilo kakve druge štete po životnu sredinu. Nakon završetka eksploatacije, jezero koje ostaje, može se koristiti i u druge ekonomski isplative svrhe, poput izgradnja marine. Laboratorijska istraživanja vode govore o njenoj hemijsko-biološkoj ispravnosti, te tako ovo nalazište može da bude korišćeno u svom prirodnom obliku i bez naročite rekultivacije.

Ovde možete pogledati foto galeriju

Studije